Pitanje vlasništva u medijima

Obimno regionalno istraživanje Media Ownership Monitor-a, sprovedeno od strane Balkanske istraživačke mreže (BIRN), istaklo je da nedostatak prekogranične regulative može biti problem u području gde mediji iz jedne zemlje lako mogu dosegnuti publiku u drugoj zemlji putem zajedničkog jezika. Ovo je takođe olakšalo drugim vladama, poput Rusije, da osnuju regionalne medije i direktno ili putem lokalnih partnera šire propagandu.

Ovo područje znalo je samo medijske kuće pod državnom kontrolom sve dok komunizam nije srušen početkom 1990-ih u izolovanoj Albaniji i u Jugoslaviji, koja se nasilno raspala na različite države.

Dve severne države - Hrvatska i Slovenija - pridružile su se Evropskoj uniji, a ostale planiraju isto, usput se suočavajući sa mnogim preprekama, uključujući i one u vezi sa medijskom slobodom, koje treba prevazići.

Srbi, Crnogorci i Bosanci (kao i Hrvati) u osnovi mogu komunicirati na istom jeziku, insistirajući na svojoj različitoj verziji, koju mnogi Severnomakedonci takođe razumeju. Mnogi mediji ciljaju na neku od ovih ili sve od navedenih publika.

Etnički Albanci govore veoma različitim jezikom, kao većina u Albaniji i Kosovu, i kao manjina u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Tokom 1990-ih mnogi mediji izvan područja Balkana, uglavnom iz EU, žurili su u ono što su se nadali da će biti profitabilno novo tržište, ali su se od tada uglavnom povukli, smatrajući da je teško ostvariti profit u zemljama čiji prihodi i dalje daleko zaostaju za evropskim prosekom.

Međutim, regionalne medijske kompanije i dalje postoje, dosežući svoju publiku iz jedne baze ili osnivajući lokalne medije u svakoj ciljnoj zemlji. Detalji o njihovoj strukturi, vlasnicima i tržišnom udelu ponekad su bili teški za utvrđivanje.

Među njima su Ringier iz Švajcarske, hrvatske medijske kompanije i United Group, koja je u vlasništvu britanske privatne investitorske firme, ali koja ima regionalni poreklo. Ona cilja celu bivšu Jugoslaviju sa televizijom na pretplatu – isto kao i državni Telekom Srbija koji sada emituje sportske kanale širom regiona iz Beograda.

Strani mediji podržani od strane države takođe emituju na lokalnim jezicima, poput Al Jazeere Balkans iz Katara, sa sedištem u Sarajevu, ili RT Balkans iz Rusije, smešten u Srbiji, čija je prokremljanska linija takođe široko prenesena u srpskim medijima, što izaziva zabrinutost EU gde su RT i Sputnik zabranjeni kao izvor državno kontrolisanih dezinformacija. Crnogorski regulator je krenuo putem EU i blokirao medije podržane od strane Rusije.

S obzirom na to da su strani investitori uglavnom otišli, a komercijalnim medijima je teško da opstanu na malim tržištima, lokalni poslovni ljudi preuzeli su uticajne medijske kuće, koristeći svoje državno subvencionisane kanale kao megafone za svoje ekonomske i političke interese.

Često ostaju u dobrim odnosima sa državom u nadi da će olakšati put svojim poslovnim operacijama, ali vlade imaju dodatne načine održavanja kontrole nad medijima.

Ovi načini uključuju direktno ili indirektno vlasništvo, selektivno dodeljivanje grantova ili zvaničnih marketinških ugovora na koje se mnogi mediji oslanjaju, ili izdavanje dozvola za emitovanje za prijateljske medije.

Srbija, daleko najveća zemlja u regionu, napravila je zabrinjavajući korak unazad u jesen 2023. godine kada je novim zakonom uklonila višegodišnju zabranu pojedinih vrsta državnog vlasništva u medijima. Najjasniji korisnik je Telekom Srbija, koji sada poseduje neke medije, kao i pružaoce interneta ili kablovskih usluga koji ih koriste za distribuciju, a koji pokazuje slučaj "vertikalne" koncentracije moći, odnosno kontrole različitih delova lanca snabdevanja (dok je horizontalna koncentracija, na primer, posedovanje značajnog udela u novinama ili televizijskim stanicama na jednom tržištu, ili u svim granama medija jedne zemlje).

U Albaniji je politička kontrola nad medijima - uglavnom putem privatnih vlasnika bliskih političkim strankama - takođe pokazala zabrinjavajuće visok stepen.

Kako se i očekivalo, značaj štampanih medija opada širom regiona, pri čemu je Kosovo prva zemlja bez dnevnih novina u opticaju, a online mediji rastu, iako još uvek ne privlače veliki novac, koji i dalje ostaje u televiziji.

EU ima snažan uticaj na šest vlada u regionu. Kao deo procesa pridruživanja, moraju se uskladiti sa njenim normama i vrednostima, uključujući slobodne i transparentne medije sa snažnom regulacijom, ograničenom državnom ingerencijom, zaštitom novinara i ravnotežom bez koncentrisanog vlasništva koje bi moglo da uguši slobodnu konkurenciju.

Iako mnoga pravna i regulativna rešenja postoje na papiru, u stvarnosti se često kreativno zaobilaze ili se ne primenjuju efikasno.

MOM-ovo istraživanje pokazalo je da širom regiona nedostatak podataka - koji bi trebalo da budu javno dostupni - može otežati jasno utvrđivanje ko stvarno poseduje koji medij.

Slično tome, nedostatak pouzdanih podataka o publici i tržišnom udelu otežao je napore da se utvrdi stepen koncentracije najpopularnijih medija.

U svom najnovijem izveštaju o napretku regiona u poboljšanju medijske situacije, Evropska unija je preovlađujuće zauzela stav "moglo bi se bolje". Reporteri bez granica (RSF), nezavisna organizacija za slobodu medija, dala je najniže ocene u svom istraživanju iz 2023. godine Albaniji, zatim Srbiji, jedinoj zemlji koja nazaduje, i čiji građani manje veruju medijima nego bilo gde drugde u Evropi. Severna Makedonija i Crna Gora smatrane su zemljama sa najboljim okruženjem u regionu za slobodne medije.

MOM istraživanjem je analiziran region koristeći se setom od dvanaest uporedivih pokazatelja kako bi se ocenio rizik po medijski pluralizam, što se može videti na ovom sajtu i u svakom od šest poglavlja.