OGRANIČENJA NACIONALNE REGULATIVE

Regulativa medija na Zapadnom Balkanu u određenim segmentima dobro funkcioniše, pokazalo je istraživanje Media Ownership Monitor-a, ali u drugim oblastima ciljevi postavljeni na papiru nisu ispunjeni, uz stalne optužbe za nedozvoljen politički uticaj i neefikasnost.

Medijski pejzaž regiona postavlja i posebno pitanje: kako nacionalna tela mogu efikasno regulisati - kako bi obezbedila konkurenciju, raznovrsnost, transparentnost i pristojnost - kada tržište u određenim aspektima ignoriše granice?

DILEMA O UKRUPNJAVANJU

Ne postoji prekogranična regulativa u regionu čiji zajednički jezik, kultura i istorija omogućavaju delimično deljenje medijskog tržišta. Ovaj problem nije jedinstven, ali se pogoršava neujednačenom veličinom zemalja, politički osetljivim etničkim manjinskim publikama, relativno mladim, konkurentnim medijskim tržištima i, još više, regulatornim okvirom koji pokušava da ih kontroliše.

"Zapadni Balkan" je skraćenica za Albaniju i one delove bivše Jugoslavije koji, za razliku od Hrvatske i Slovenije, nisu članovi Evropske unije. Decenijama region nije znao ni za šta drugo osim državno vođenih medija, sve do raspada komunizma početkom devedesetih, u izolovanoj Albaniji i u Jugoslaviji, koja se nasilno raspala na različite države. Mediji u jednoj zemlji (čak i izvan regiona, poput Hrvatske ili Bugarske) mogu ciljati publiku u drugoj, čiji regulator će imati malo kontrole osim ako ne postoji zvanična lokalna podružnica takvih medija.

Ovo koristi pretežno moćnim medijima iz većih zemalja, poput Albanije i Srbije, čiji stanovnici govore dva glavna jezika koji prelaze granice, ili izvan regiona. Srbi, Crnogorci i Bosanci (kao i Hrvati) komuniciraju na istom jeziku, koje mnogi Severnomakedonci takođe razumeju. Etnički Albanci govore veoma drugačijim jezikom, kao većina u Albaniji i na Kosovu, i kao manjina u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Nacionalni regulatori nadgledaju dozvole za emitovanje u zemlji, ali imaju malo kontrole nad televizijskim stanicama koje ulaze u zemlju putem kabla ili satelita, ili nad onlajn medijima čiji značaj raste.

Na Zapadnom Balkanu, gde su etničke tenzije i dalje visoke nakon ratova devedesetih, to je dovelo do optužbi za mešanje u rad susednih vlada (posebno Srbije) putem državo kontrolisanih medija. Mnogi srpski mediji zastupaju pro-vladinu liniju koja može uticati na Srbe u Bosni, Kosovu i Crnoj Gori. Isto važi i za albanske medije, koji mogu dosegnuti kosovske i Albance u Severnoj Makedoniji. Hrvatski mediji takođe snažno dopiru do dela Bosne i Hercegovine.

Veći regionalni ili multinacionalni medijski koncerni osnovali su podružnice u drugim zemljama koje su podvrgnute nacionalnoj regulativi, poput Klan Medije iz Albanije koja je aktivna u Severnoj Makedoniji. U ovom slučaju, nije potrebna prekogranična regulativa, već snažan nacionalni nadzor - koji sam po sebi često nedostaje.

Međutim, u drugim slučajevima, nema lokalnih ogranaka medija - ili ih više nema. Pink Media iz Srbije prodala je svoju lokalnu televizijsku podružnicu 2018. godine nakon regulatornih mera. Međutim, sada Pink Media i dalje emituje direktno u Crnu Goru iz Srbije. Nekoliko crnogorskih zvaničnika i dalje optužuje Srbiju da koristi Pink kako bi vršila politički uticaj, posebno tokom izbora. Pink je ove optužbe negirao.

REGIONALNA DOMINACIJA NA TRŽIŠTU

Od 1990-ih godina dolazi do stalnih promena u medijima. Tada su mnoge velike evropske medijske kompanije (poput nemačkog Westdeutsche Allgemeine Zeitung) ulazile u ono što su se nadale da će biti unosno tržište u novo demokratizujućem Balkanu, samo da bi se kasnije povukle kada se pokazalo da je teško ostvariti profit. Neki su ipak ostali.

Danas su među vodećim kompanijama United Group, koja je u vlasništvu britanske privatne investicione firme, ali koja ima regionalno poreklo i cilja na sva bivša jugoslovenska tržišta putem televizije sa pretplatom.

Švajcarski Ringier ima značajno prisustvo u Srbiji, a austrijske kompanije takođe imaju podružnice i u regionu.

Media Ownership Monitor (MOM) je imao problema da dobije pouzdane podatke kako bi procenio koncentraciju medija na nacionalnom nivou, a kamoli transnacionalne podatke koji bi bili potrebni kako bi se proverilo da li kompanija ima dominantan uticaj na šire tržište regiona. Zbog odsustva ovlašćenja, nacionalni regulatori se time ne bave.

Koncentracija možda i nije loša stvar sama po sebi, ako je transparentna; u regionu malih tržišta, snažno prisustvo prekograničnih kompanija može biti jedan od retkih načina da se osigura održiv poslovni model.

Postoji zabrinutost zbog dolaska različitih državnih medija koji su se pojavili u regionu poslednjih godina, iako su njihove publike premale da bi izazvale pažnju zbog samog tržišnog udela.

Najuspešniji od njih je možda Al Jazeera Balkans sa sedištem u Sarajevu, u vlasništvu katarske državne firme Al Jazeera Media Network, koja je najpopularnija u Bosni, ali privlači gledaoce širom regiona i nalazi se među top pet stranih televizija koje se prate u Srbiji. U izveštavanju ove televizije često se izbegavaju etnički pristrasne vesti koje se nalaze na lokalnim kanalima.

Kineski Radio International emituje radio program na srpskom jeziku kao i veb sadržaj.

Ruski državni mediji ostaju vidljivi u ovom regionu, poput veb portala i radijskih usluga Sputnik-a u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, kao i RT (ranije Russia Today), koji je zabranjen od strane EU kroz režim sankcija, ali koji i dalje emituje program na engleskom i ruskom jeziku putem kablovskog i satelitskog emitovanja na Balkanu. RT je pokrenuo veb i televizijski ogranak na srpskom jeziku pod nazivom RT Balkan.

Srbija je najbliži saveznik Rusije u regionu, a pro-ruski sentiment je jak. Sadržaj Sputnika i RT-a se široko redistribuira putem srpskih medija.

"Potrebno je da Srbija hitno preduzme mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje šire brojni medijski izvori, i kako bi se suprotstavila manipulacijama i mešanju stranih informacija, posebno u kontekstu rata agresije Rusije protiv Ukrajine", navodi se u izveštaju EU za 2023. godinu o Srbiji.

NACIONALNA REGULATIVA

Na nacionalnom nivou, mediji imaju dobre zakonodavne i regulativne okvire, ali pate od nedostatka dostupnih podataka o medijskim tržištima i vlasnicima, ali često i nedostatka volje da se suprotstave političarima.

Regulatori treba da obezbede slobodan i pravičan, pluralistički medijski pejzaž sprečavajući pritisak države ili vladajuće stranke, podržavajući etičke i profesionalne standarde i sprečavajući koncentraciju medija. Ova koncentracija vlasništva može biti "horizontalna" - prevelik udeo u jednim novinama, online, radio ili televizijskom tržištu, ili sve zajedno - ili "vertikalna" gde jedan vlasnik kontroliše različite delove lanca, kao što je kreiranje sadržaja i sredstva za njegovo distribuiranje, poput kablova ili mreža mobilnih podataka, pa čak i štampanje.

U većini zemalja Zapadnog Balkana potpuno odvojeni zakoni i regulatorna tela uređuju emitovanje i telekomunikacije, što znači da se vertikalna koncentracija ne proverava. Mnoge imaju i posebna pravila za različite sektore medija, omogućavajući jednom vlasniku da izgradi značajan udeo na tržištu u emitovanju, štampanju i onlajn medijima.

Srbija je trebalo da napreduje u vezi sa tim pravilima u 2023. godini, izmenama Zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, ali su taj napredak zasenile iznenadne izmene koje su značile da su telekomunikacione kompanije prvi put posle decenije mogle kupovati medije, nešto što je državni Telekom Srbija navodno činio već godinama. Od poslednjeg istraživanja MOM pre šest godina, medijski pluralizam i dalje opada u Srbiji, delom zbog slabih institucija i regulatornih sistema.

Evropska komisija, izvršno telo EU, izjavila je da Regulatorno telo za elektronske medije Srbije (REM) "ne uspeva dosledno da pokaže svoju nezavisnost i da u potpunosti obavlja svoj mandat u očuvanju medijskog pluralizma i profesionalnih standarda". Udruženje novinara Reporteri bez granica (RSF) zatražilo je kraj "toksične" regulacije medija, sa kritikama usmerenim na dodeljivanje nacionalnih frekvencija za emitovanje pro-vladinim medijima od strane REM-a.

Kao i svuda, internet brzo raste kao izvor vesti i informacija, ali regulativa nije uvek išla sa tim u korak. Kosovo - gde je prosečna starost stanovnika oko 30 godina, u poređenju sa 43 godine u Srbiji - ima jednu od najviših stopa penetracije interneta u Evropi i predvodi region po korišćenju društvenih medija. MOM-ovo istraživanje vlasnika medija na Kosovu otkrilo je nedostatak transparentnosti, proizilazeći iz pravno neadekvatnog okvira. Naporima da se otkriju stvarni vlasnici (oni koji zaista drže moć, umesto ovlašćenih lica u čije ime se preduzeće može registrovati), postignut je ograničen uspeh. Najnovija zemlja regiona (proglasila je nezavisnost od Srbije 2008. godine) takođe nema pravni osnov da spreči jednu osobu da poseduje previše medija, otkrilo je MOM istraživanje.

Regulator, Nezavisna medijska komisija, već pet godina obećava nove korake u ovom smeru. Krajem 2023. godine objavila je nacrte pravila koja bi, između ostalih koraka, ograničila strano vlasništvo bilo kog medija na manjinski udeo.

NVO Reporteri bez granica (RSF) tvrdi da regulator nije bio efikasan, dok su dva člana osoblja, izvršni direktor i direktor administracije, nedavno je optužena za slučaj korupcije. Međutim, RSF je uravnotežio svoju ocenu s podsticajnim komentarima: vlada je ostvarila značajan napredak u depolitizaciji javnog emitera, regulatornih tela i medijskih propisa.

U Albaniji, zakoni pokrivaju samo audiovizuelne medije i ne definišu koncentraciju medija, što dovodi do toga da je MOM ocenio rizik od takve koncentracije kao visok.

EU je dala Severnoj Makedoniji relativno dobru ocenu u pogledu slobode medija, ali je pozvala parlament da završi imenovanja u regulatornom telu i programskom veću javnog emitera, jer su odlagana godinama.

Bosna i Hercegovina, sa svojom složenom političkom strukturom, trenutno ima samo nacionalni zakon o komunikacijama, koji delimično reguliše online medije, i zakon o javnim emiterima. Važno je napomenuti da još uvek nedostaju zakoni koji se odnose na transparentnost vlasništva medija i oglašavanje.

Vlasti u Republici Srpskoj, delu Bosne pod upravom Srba, konačno su počele sa izradom novih zakona, ali novinari se žale da proces nedostaje transparentnosti i odgovarajuće konsultacije. RSF je izjavio da su krivične kazne za klevetu, koje su u većini Evrope ukinute, ali su ponovno uvedene u Republici Srpskoj u julu 2023. godine, štetne za civilno društvo i ograničavaju slobodu izražavanja.